Objave poznatog hrvatskog satiričara i blogera Jadranka Hodaka, poznatijeg kao bloger Krule svakodnevno prate stotina tisuća ljudi, možete čitati i na portalu Glasa Istre.

Sam se Bloger Krule na jednom gostovanju u Puli prije nekoliko godina definirao kao "intelektualac, bauštelac, podstanar, rodom iz Like, bloger, običan čovjek s neobičnom vizijom koju baziram na onom što čujem na ulici, baušteli, kafanie... Dođem kao glasnik onoga što narod kaže, samo, eto, ne napiše, pa onda to napravim ja u pisanom obliku i to bez ikakve cenzure, a narod pročita pa kimne glavom u stilu 'Dobro ovaj to reče'!".

Zanimljivih komentara i dosjetki bloger Krule donosi u popriličnim količinama, a više možete čitati na njegovom blogu.

Evo što o letu avionom piše Krule na svom blogu:

"Nikad se u životu nisam vozio avionom... sve do neki dan. Jel se veli vozio?... letio?... svejedno... eto nisam.

U avion su me utjerali nakon oproštajke u Rijeci gdje smo se našli u 9 na večer pa do 3 u jutro fešta... a onda na avion. Kad mi je u Trsu na kontroli policajka rekla "Ajde"... ja krenuo... a onda se dere "Stop!"... mislim si u sebi "Što je sad u pm?"... jebiga, ona je rekla "ID?" (ID Card ilitiga osobna iskaznica)... a ja razumio "Ajde", ka ono el, "Prođi". I tako... ućeram sam sebe u avion... gladan ka golf lož ulja. Eto stjuardese, objašnjavaju kako disati na maske ako dođe do sranja, a ja na mobitelu pišem oporuku spremnu za objaviti na fejsari u slučaju poniranja... glasila je:

- Opelijandera ostavljam Ministarstvu obrane!

Krenu avion u nebo... a nemalo potom krenu i stjuardesa... gura nekva kolica, pita me:

- Želenzi etvas čalabrcen? Sendvićen?

Reko:

- Ma ništen, falen!

Jebiga... rekli mi ovi moji na zemlji u birtiji kako se u avionu sve plaća. I tako... ode ona dalje... vidim ja uzimaju svi sendviće i razno razna pića... nitko se novčanika ne lovi. Vraća se ona, prolazi kraj mene... reko:

- Oprostenzi... svi nešto žvaken aber nitko briktaš nevaden aus đzepen?

Veli ona meni:

- Zašto bi platen kad je sve džaben!?

Kad sam ja čuo ovo DŽABEN, čujem želudac kako vrišti "Gazden, kreni u jurišen!"

Reko:

- Džaben!?!?

- Ja... džaben

- Dajdenzi mi molim vas sendvićenzi!

- Mit sir oder mit govedinen?

- Mit sve!

- Kako mislen mit sve?

- Dajdenzi mi oba!

- Izvolenzi!

- Hvalen!

Mažem ja ta dva sendvića... oči izvrno od ugode... al jebi ga... to malo. Eto nje:

- Ja degustiren... i možen vam velen da sendvićen odlični!

- Danke!

- Pustiten danke... ako možen repeten?

- Još dvajenzi?

- Ja ja!

- Izvolen!

- Hvalen!

Mazno ta 2 i još je jednom zvao za još 2... 6 sendvića odvalio. Leti avion a meni oči ka da sam napušen. Eto nje... veli:

- Jestelenzi za piven?

- Piven??

- Ja... piven!

- Kolko piven koštenzi?

- Isto džaben!

Što bi ja sad vama treba reć... znači na 11 iljada metara ja čujem kako je piva džaba. Maznem 4 pive... eto nje:

- Kolačen?

- Nemojte mi gevelen da je i kolačen džaben?

- Ja... džaben je!

- Molen vas onda cvaj piven und kolačen!

Iz aviona sam u Dublinu izaša gori neg što sam ušao. Govorim ja njima da što to pričaju da se u avionu plaća sve a sve je džaba... pitaju me s kim si letio... reko sam... vele ama s kojom kompanijom?... reko na karti je pisalo lufthansa... a čuješ njih "Opaaaaaaaaaa!"... ništa mi nije bilo jasno... kasnije objasnili pa mi sve bilo jasno.

Kad sam letio nazad za Hrvatsku... sjednem... eto stjuardese:

- Sendvićen?

- Paaaaaa... dug je puten... možen... 6 komaden!

- 6 komaden??

- Imate praven... 8 komaden!

- Dobro... a piven?

- Ako možen, piven mi nespomenen!

- Zaštonzi?

- Zato što se vraćenzi aus Dublin gdje sam mit mojenzi Kroatiše naroden cugen cvaj vagonen piven!

- Aaaaaaaaaa... niks lako

- Bogami niks! Nego stjuardesen?

- Rečenzi?

- Ako piloten geimaden problemen... vi možen mene zvati!

- Zaštonzi?

- Ja sam isto piloten!

- Ooooo... puno danken!

- Ma ništen!

Poslije sam razmišlja... da je krenulo po zlu, avion krenuo padati, pa me zvala u pilotsku kabinu... ja bi im moga samo reći:

- Dragen moje kolegen... koju zadnjen pjesmen zajednen da odpjeven? Moželzi onu "Ko te imaden taj te neimaden, ko te neimaden taj te sanjen, ko te sanjen taj ljuben... a ti otomen pojma neimaden"?", piše bloger Krule.

Povezane vijesti

• BLOGER KRULE: Nobelova nagrada za Gospodina Savršenog
• BLOGER KRULE: Što narod kupuje? Kalašnjikove? Haubice?
• BLOGER KRULE: Traži se trkač sa papirima zidara