Piše Milan Rakovac
Dizdar i misli
(Pexels)
Ti ne znaš dakle da zlo si moje najmanje
Između mnogih
Mojih
Velikih
Zala
Ti ne znaš s kim
Imaš posla
Ti ne znaš ništa o mojoj mapi putova
Ti ne znaš da put od tebe do mene
Nije isto što i put
Od mene
Do tebe
Ti ne znaš ništa o mome bogatstvu
Skrivenom za tvoje moćne oči
(Ti ne znaš da meni je
Mnogo više
Nego što misliš
Sudbina
Namrijela
I
Dala)
Ti si nakanio da me pod svaku cijenu uništiš
Ali nikako da nađeš istinski put
Do mene
5/02/2006 - Ivan Slamnig
Na drugom svijetu mame nema
ni sestre niti brata
na drugom svijetu, draga, nema
ni Srba ni Hrvata.
Na drugom svijetu ima mira
i svaki dan je isti.
Nitko tam ne kopulira
svi su onanisti.
Boris A. Novak - ŽIGA ŽAGA
(koračnica po besedilu in na melodijo pesmi Naša četica koraka Janeza Bitenca)
Naša četica koraka
strumno in veselo,
drug za drugim v ravni vrsti
mi gremó na delo,
drug za drugim vsi po vrsti
nimamo za jelo.
Turčku bomo pomagali
Ministrstvo zgraditi,
da bo mogel kup denarcev
Univerzi skriti (varianti: znanosti prikriti/pred vzgojo skriti),
da bo mogel honorarcev
se lepó znebiti.
Žiga žaga, poje žaga,
rom, pom, pom kladivo,
mi pa vsi najboljše volje
delamo marljivo,
mi pa vsi najboljše volje
fušamo na sivo.
Naša četica koraka
strumno in veselo,
drug za drugim v ravni vrsti
mi gremó na delo...
drug za drugim v pravni krsti
čakamo razpelo…
CHE:
Autoretrato oscuro
Estoy solo a la noche inexorable
Y a cierto dulzon de los billetes.
Europa me llama con voz de vino anejo,
Aliento de carne rubia, objetos de museo.
Y en la calandrina algre de paises nuevos
Yo recibo de frente el impacto difuso
Da le cancion, de Marx e Engels,
Que Lenin ejecuta y entoman los pueblos.
Sam sam ispred neumorne noći
i slatkastog sjećanja na neke karte.
Europa me zove glasom starog vina
Mirisom bijel amesa, objekata muzeja.
I u veselu izboju novih zemalja
U čelo primam difuzni impakt
Pjesme Marxa i Engelsa
Koju Lenjin izvodi i narodi prate...
Ti ne znaš dakle da zlo si moje najmanje
Između mnogih
Mojih
Velikih
Zala
Ti ne znaš s kim
Imaš posla
Ti ne znaš ništa o mojoj mapi putova
Ti ne znaš da put od tebe do mene
Nije isto što i put
Od mene
Do tebe
Ti ne znaš ništa o mome bogatstvu
Skrivenom za tvoje moćne oči
(Ti ne znaš da meni je
Mnogo više
Nego što misliš
Sudbina
Namrijela
I
Dala)
Ti si nakanio da me pod svaku cijenu uništiš
Ali nikako da nađeš istinski put
Do mene
5/02/2006 - Ivan Slamnig
Na drugom svijetu mame nema
ni sestre niti brata
na drugom svijetu, draga, nema
ni Srba ni Hrvata.
Na drugom svijetu ima mira
i svaki dan je isti.
Nitko tam ne kopulira
svi su onanisti.
Boris A. Novak - ŽIGA ŽAGA
(koračnica po besedilu in na melodijo pesmi Naša četica koraka Janeza Bitenca)
Naša četica koraka
strumno in veselo,
drug za drugim v ravni vrsti
mi gremó na delo,
drug za drugim vsi po vrsti
nimamo za jelo.
Turčku bomo pomagali
Ministrstvo zgraditi,
da bo mogel kup denarcev
Univerzi skriti (varianti: znanosti prikriti/pred vzgojo skriti),
da bo mogel honorarcev
se lepó znebiti.
Žiga žaga, poje žaga,
rom, pom, pom kladivo,
mi pa vsi najboljše volje
delamo marljivo,
mi pa vsi najboljše volje
fušamo na sivo.
Naša četica koraka
strumno in veselo,
drug za drugim v ravni vrsti
mi gremó na delo...
drug za drugim v pravni krsti
čakamo razpelo…
CHE:
Autoretrato oscuro
Estoy solo a la noche inexorable
Y a cierto dulzon de los billetes.
Europa me llama con voz de vino anejo,
Aliento de carne rubia, objetos de museo.
Y en la calandrina algre de paises nuevos
Yo recibo de frente el impacto difuso
Da le cancion, de Marx e Engels,
Que Lenin ejecuta y entoman los pueblos.
Sam sam ispred neumorne noći
i slatkastog sjećanja na neke karte.
Europa me zove glasom starog vina
Mirisom bijel amesa, objekata muzeja.
I u veselu izboju novih zemalja
U čelo primam difuzni impakt
Pjesme Marxa i Engelsa
Koju Lenjin izvodi i narodi prate...
Janko Polić Kamov - MISLI
Od kolijevke jer život naš do groba
Tek vuče kola teških zakonika
I savija se poput vječnog roba
Pod sramnom knutom glupog redarnika...
I dok se ruka veličanstva liže
Kroz špalir cijevi, sablja i oštraca,
Tvoj let se nosi i nad prijesto siže
I čupa jezik svinutih podlaca
Ti jedina, što sruši sva božanstva
I razotkr i im avetnu prazninu;
Ti jedina, što pljusnu veličanstva.
I s ruševina ti se opet vinu
I raskoš cijelu duša ti istrese,
Kad samu sebe na prijesto ponese...
Stanislav Vinaver
On visoko stoji na pesničkoj tabeli
I s te nam visine pouku deli:
Da se ne boji repova konjskih (veli),
Ni dželata naših, ni naše anateme,
Jer mi smo crno Loyolino seme,
A on zna da ćuti, jer ćutati je zlato,
Mudar je ko zmija, šta kažete na to?
Međutim ta njegova klasična šutnja
I pobuna protiv železne dogme
Hrabrost je moralna i nečuvena bogme!
Jer to nisu fraze, ni laži, ni dim,
Winawer je s Muzom, a Muza je s njim,
Muza je s njim, i on je s njom,
A mi smo za definitivni lom
S tom Muzom i s tim Winawerom.
Janez Menart
Post festum
Potem prišla je bela smrt
in rekla je bav-bav!
Še šc! sem slišal – in že krt
mi grob je porahljal.
A duša je kot slab sonet
odšepala s sveta,
zdrdrala v jambu »svet, svet, svet!«
in padla pred boga.
No, Janezek, – je vzdihnil bog –
zdaj, ko je konec rim,
ko sklenil si življenjski krog,
kaj s tabo naj storim?
Res sem vseveden, glej, pa spet
sprašujem se zaman:
te naj na desno dam sedet,
ali na levo stran?
Kako si rekel, o moj bog?
– zjecljal sem (v duh) ves bled –
kaj zdaj še ti bi rad v kak blok
me stlačil, kot prej svet?
Priklical si me med ljudi
na tisti prah sred zvezd,
kjer vsak naj dela, govori,
kot mu veleva vest.
In jaz za to sem vnel se ves,
a hladen bil je tuš:
za desne bil sem levi pes,
za leve desna uš.
Zato še zdaj me strese srh,
ko praviš o »straneh«;
ne maram teh ne onih mrh
in nočem, nočem v ceh!
Vsaj tu mi pusti svoj obraz,
o moj odrešenik,
vsaj tukaj naj bom jaz res jaz,
ne vrag in ne svetnik.
Daj me kam vmes, v območje vic,
ki že doma sem v njih,
ne maram dlak, ne perutnic,
želim si le svoj stih.
Z njim ti bom čast in slavo pel
takó kot vem in znam
in, da Te Deum bo vesel,
vmes kakšen epigram.
Žal, Janezek, – je rekel bog –
takó ta stvar ne gré;
nebo in svet sta isti krog
in možnosti sta dve.
Tu kakor tam ni treh izbir,
izbiraj, kaj želiš:
ne moreš biti netopir –
povej: ptič ali miš?
Lahko je tebi, bog: glej, ti
si zlit iz treh oseb
in ker imaš obraze tri,
na vse strani si lep.
Prah z Bogom kregat se ne sme!
– je treščil grom besed –
če ti moj raj v račun ne gré,
pa pojdi spet na svet.
Počni, kar češ, – je še zmrmral –
želim se le miru.
Jaz pa sem švrc! iz groba vstal
in zdaj sem zopet tu;
in rimam: svet ni črn ne bel,
ne žegnan, ne preklet
in niti desen niti lev –
ta svet je pač ta svet.
*Nastavak u sljedećem broju
Povezane vijesti
Podijeli: Facebook Twitter
