SAŠA LJUBIČIĆ

Samo se prve pamte. Riječanin krenuo na šarune kod Bakra pa se vratio s palamidom

| Autor: Boris Bulić
(Arhiva Novog lista)

(Arhiva Novog lista)


Iz Rijeke nam se javio Saša Ljubičić ribolovac koji je uspio ostvariti svoj san.

Krenuo je spinati šarune kada je naišao na malo ozbiljniju lovinu s kojom je doživio tipični modri okršaj.

Evo što nam je Saša ispričao o tom svom iskustvu:

– Nakon dužeg posta od ribolova, ponajprije zbog nedostatka slobodnog vremena, odlučio sam da odem u subotu rano ujutro malo na šarune na već svima dobro poznatu lokaciju, u Bakar, na pontonsku šetnicu.

Došao sam u 5:30 na poziciju, a vrijeme pravo za uživanje. Nema vjetra, toplo i bonaca, što možda i nisu baš ideali uvjeti za lovit ribu, ali baš me briga.

Ja sam došao po svoje šarune.

Vadim light opremu, kačim silikonca i zabacujem, ali uzalud, sat vremena ništa. Nema ničeg, ribe vidio nisam.

Odlučim se premjestiti pedesetak metara dalje na sami kraj pontona, kraj svjetionika. Zabacujem i u desetak minuta imam tri šaruna vani.

Odjednom, nekih 20-30 metara od mene, vidim ogromni pljusak na površini i odmah u navali adrenalina vadim iz torbe jači štap, montiram jigg od 30 grama i zabacujem. Nažalost ništa. Vjerojatno je to, što god da je bilo, već i otišlo. Ali ne odustajem, nadam se da ako je jedna veća riba tu mora ih biti više i nastavljam bacati dalje – priča nam Saša.

– I tako nakon nekih sat vremena sigurno, s prvim zrakama sunca bacam i pri povlačenju osjetim da se struna zateže pa skontam da je nešto uzelo jigg u propadanju jer nije bio onaj tipični šut.

I tu kreće borba.

Rola svira našu najdražu melodiju, adrenalin udara u glavu, noge drhte dok se štap pošteno savija i u glavi samo vrtim:

– Samo da ne popusti neki čvor…

Privlačim ju ja tako nekih dvadesetak metara kad odjednom sve stane. Motam, ali nekako u prazno, štap se ne savija i govorim si sav očajan:

– Ne, ne, ne… Otkačila se… Pa kako? Sve je bilo ok…

I tako deprimiran ubrzam ja povlačenje i odjednom se štap opet krene savijati, a rola opet počne svirati.

Uffff, kakvo olakšanje…

Znači, riba je krenula prema meni i zato nije bilo opterećenja. Još uvijek ne znam s čim se borim dvije minute.

Bilo je još par pokušaja bijega, ali uspio sam ju dovuć’ do nekih pet metara od sebe i tek tada sam vidio da je palamida u pitanju.

Lagano mi se približavala, po boku, sva iscrpljena i s jigom koji se školski zakačio, trokuka ispod ustiju i assistica za bočnu usnu.

Brzo uzimam voligu, lagano dižem palamidi glavu iznad površine mora, da uzme malo zraka da ju lakše ulovim i tako je i bilo.

Nije bilo nikakvog otpora, i bila je vani.

Ne mogu opisati euforiju u tom trenutku jer to je riba koju sam želio uloviti jako dugo vremena, ali do sada, evo, nisam imao sreće.

To je moja prva palamida od 2,1 kilograma čistog užitka.

A oprema koju sam koristio nije ništa specijalno, ali je kombinacija odradila posao savršeno. Štap je bio Lemax Euromax 12-48 grama uparena s rolom Ikano GT-R 3000A. Upredenica je bila X8 PE 0.16 milimetara s AliExpressa isto kao i jigg, a FC predvez od 0,35 milimetara iz Decathlona. Do idućeg susreta rogi – ispričao nam je Saša Ljubičić.

Povezane vijesti


Podijeli: Facebook Twiter









Web kamere

Pula

Pula: Golden Gate of
Pula: Golden Gate of

Pula

Pula: Korzo, Giardini
Pula: Korzo, Giardini