Ima intervjua i intervjua, ali raditi razgovor s Oliverom Dragojevićem, a dogodilo se to krajem travnja 2012., bilo je nešto zbilja posebno i pokazao da se profesionalac ne prepoznaje samo kad izađe na pozornicu. Iako se nikad nismo sreli, tom prilikom čuli smo se telefonski u povodu njegovih nastupa u Novigradu i na koncertu Bruna Krajcara. U 20-ak minuta prošli smo više od 40 pitanja, Oliverovi su odgovori bili kratki, ali nije bilo teme o kojoj on nije bio spreman odgovarati. Tako smo se ovlaš dotakli i politike i biljara i „Forresta Gumpa“ koji mu je bio najdraži film, ali u središtu razgovora ipak je bila glazba.

- Ja sam u nekoj zrelijoj dobi pa mi više leže balade, uz dobru priču i dobru melodiju, rekao nam je tada i kasnije naglasio da mu je emocija u pjesmi vrlo bitna.

        Spomenuo je i Stjepana Hausera za kojeg je rekao da je pretalentiran i prisjetio se kako je s Brunom Krajcarom pjevao pjesmu „Čovik na srid mora“ na tekst Daniela Načinovića. „Ako je melodija dobra i ako mi se sviđa, onda ni jezično područje nije problem“, rekao je tada Oliver.

U to vrijeme često je nastupao u Istri, pa je to objasnio nekakvim zajedničkim fluidom. „Negdje se nađemo prije koncerta... Možda su poruke dobre, možda su to ljudi koji razumiju što ja govorim, pa možda je to catch“.

        Rekao je i da mu ne pada na pamet održati nekakav oproštajni koncert, pogotovo ako bi se opet vratio nakon toga. „Dok se može putovati i pjevati, onda se može, nije problem“, kazao je. (M. RADIĆ)

Povezane vijesti

• U utorak DAN NACIONALNE SUĆUTI u povodu smrti Olivera Dragojevića