Piše Milan Rakovac
Čvrčada
(Arhiva Glasa Istre, Luka Jeličić)
Šumi, šumi more Adrijansko,
šume šume i šuška lišće šembelieći se u vitrića ćuhu,
ćuću ćuki ćuk-ćuuuk-ćuk-ćuuuk,
i kukumauču cuvete kukumau-kukumau-kukumau,
sunčac hi splaši ćućajući ruosu z lišća
cen-cen-cen-cento-barile-de-vin nan želi bačvarić
puši-mi-u-rit puuušiiii-mi-u-rit se ruga ugla
i ala črvčki h maši,
čččvvvrrrr začvrči jedan i da će i da nieće,
čččvvvrrrčrčrčr da će drugi š njin,
i ti drugi lini kako da niete da ma te te
i jur je sunca klobuk vrh ćube nebeske,
i ča, da ča, ča ćemo, čvrči čvrčak čvrčkon,
i na bot se raščvrče čvrčak za čvrčkon svirala za sviralon,
filharmonična čvrčada ča dršćući u te pada for ever and ever.
BABILON BONBON
Ma ča je ča i još ča?
Ča je stilo znati di je ča
ča stopira ga vozi What
what’s up
pak Cosa hi frma
what is ča je cossa xe
pak Kaj stopira treee!
Kaj je ča je Cossa xe What’s new na bot Wass
und so wass ist und ca ga je
kaj kaj kaj
what’s going on, e cossa ge xe?
i lipo se vesele
ćućajući Babilon-bonbon
kad na bot Quoi
Ma ki si ti Moi Moi je souis Quoi
allons enafants
Sprid očih ti stina i vris i drača,
je suša, teplina i niš te ne uhladi;
kus grote za pas ti je proti gladi,
i kamik po kamik u nebo gromača.
Smokva i guc vina ter ča, ter smo mladi,
zidić lipo zidaj, na miru ud oka,
ugrajica jur crlena i nego dimboka;
pak u nju batvo zielja i uliku usadi.
Z gromače se vidi nan Istra široka
i palaci Bieča, turni Benečije;
na krkalo gori si dvigni utroka
da tu lipost vidi pak da se nasmije,
da zna, kad si star, di je gospodar,
mrež gromač mu sunce, i sve najvridnije.
Iščući znamienje nan deština,
zidajuć gromače i dubeći štierne,
klateć svita kraju, sinjano u groti,
šenj u stini, pak u prah,
ma to ki će se frmati
i proštiti
slovo, da smo bili.
Težački kaštig spod ulik i trsi,
motika šenjiva horizonta kunfin,
zonta u galiji, cimitra leprin,
zguor vesla ča tuče po prsi.
aj levante aj južina aj široko
aj tramuntana aj buraška
aj grbinada; ma
prokleta ti srića bila
Ča si kosti naših potopila.
Kad se dopre oko neba u ponentu
i šeničica biličica se debelih klasi klati i liela i žuti
i šembelieći se
kanta kanat nan starine težačke.
Vidin lipo čisto,
kada dopre nebo oko u ponentu kako pilot merikanski
kaliva bombu dreto na me aj ši ćeš ti mene zaditi ča naš me naput puti
kako viti živlienje kroz kožu i kosti u oko smrti.
Se stanen, popensan,
ča je, di je ta deštin ča me naprid goni,
kada rabi fiermo biti i se ne micati i čekati
zadnji zdih,
pak ča,
mih pod pazuh
da ti valje puknu mišnice,
da zaruovu naša prsa
i zarievu nan tovari dišpeta.
ŠJOR PARON
Baxo la man, Sior Paron, (ljubim ruku, Gospon Gospodar)
m’inchino e racomando; (klanjam se i preporučam;)
el oio xe bon, e anche el grano. (Ulje je dobro, a i žito.)
La se servi, (Služite se,)
La se servi Sior Paron: (Služite se Gospon Gospodar:)
Sempre ricordando (Uvijek pamteć)
ki je ki, i ča je ča,
i da je ze jenoga sve,
a za drugega to ča,
i ča i ča,
i ča i niš za težaka:
I pak ča ‘ko tako ne zapovida Uon,
Tako su rekli Uoni, Šjor Paron.
E paga Šćavo; Decimum pesci, quartum vini, (10% žita, 25% vina)
aj števurini i financi i foreštali, (poreznici, financi, lugari,)
aj podeštati i capovilla i župani, (načelnici i seoski glavari)
aj plovani i škrivani i kvešturini! (pisari i žandari)
A ča ćemo mi puni šienci i stinic i buh?
Ter nan ne ustane ni za sime, ni za kruh!
Ma, ter ča, najzad, ter neka ne;
Ter je lobode i koprive i vode,
Samo neka je njin pun trbuh!
Ma cossa brontola ‘sto S’ciavo? (ma što gunđa ovaj Šćavo?)
Ma gnente, gnente, Sior Paron, (Ma ništa, ništa Gospon Gospodar)
z samin sobon se razminjen, zapravo.
La se comoda Sior Paron, (raskomotite se Gospon Gospodar)
el oio xe bon, (ulje je dobro),
el vin finfin, amaro un tantin, (vino finofino, grko malčice,)
el agnel de late; (janje je od sise;)
a zala bo’ došla na te,
ter brša te popala,
ter sve je za te, ter sve je za te.
Baxo la man, Sior Paron, (Ljubim ruku, Gospon Gospodar,)
s’ciavo vostro, Sior Paron, (sluga vaš, Gospon Gospodar,)
za te kobasica a moja dica krodigu, (krediga, kobasa od kožica)
Aj šajeta te ne bojža ter strila (šajeta, saeta – munja)
Njegova
te ne zadila,
ter te ne,
ma da bi te,
o,
Šjor Paron.
*Nastavak u sljedećem broju
