PIŠE MILAN RAKOVAC

Jurina & Franina & mraCK: Eviva la cuccagna dove se bevi e magna

Milan Rakovac

Milan Rakovac


M: Ma ča je to sad na ten svitu, sve sama sliparija? Ćo muoj, xe grave sul Piave, ma ča na bot kako da smo una Cuccagna di se samo pije i ji, a jur sutradan da su nas jopet uslipili, pak ala sve nan je sve drajže, a slipari z govierna i banak i merkanti najprija su našli škužu od korone, pak Ukrajina, pak najzad euro i sve nan je krešilo? Ma ča je to, vi dva ča ste pametniji nego Salamun?

F&J (recitando):

Arpadovci, Jagelonci, Zapoljanci, Babilonci

lupaju po tikvam našim,

kak hahari po truli lonci.

Turčin, Kurdi, Venecijanci,

kuge, kugle, jogenj, žganci,

se levente, se trumbente,

herpaukari, poderanci,

se naš škopi z sablon, z lanci,

Lutorani, Austrijanci,

Hapšpurgi i Anžuvini,

Serenissima, fakini,

Pšemislovci i Korvini,

turski kolci i Tirolci,

se po nami bluje, slini,

z štrikom, z baltom i s tobolci.

Ježuviti, dretvosmolci

i biškupi čarnoškolci…

M: Orka pipa tabaka, ma ča Krležu rečitivate?! “Nigdar ni bilo da ni nekak bilo, i nigdar ne bu da nekak ne bu”? I ča će to reči koša vol dir? Da su nan svin čistin svrake mozak popile?

F&J: Aj ne da ne!

M: Ča da ne?

F&J: Ne da ne, ni ča popiti artišta, ter to bi rabilo da ti nami povidaš, a ne mi ctari coki da se mišamo u sve ča kapimo a sve manje kapimo.

M: Ma ne gre tote za filozofiju, nego ča nan je sve krešilo.

F&J: Za to nan je Krleža povida ča smo rečitali mi dva – vajk je bilo da su siromahi lačni a šinjuori siti…

M: Je je, istina je, mi je povida Mario z Lošinja – e že bona la polenta ši, ma najbolja je ZA VECERU NATAŠĆE.

F&j: A TA PAK JE SIGURNO BOLJA OD PRŠUTA! PALENTA SAMA Z SOBON, PREZ KUMPANADIGE ZA VEČERU NATAŠTE! VOL DIR DA CILI DAN NISI NIŠ POJIJA!

M: vero ta bejati Mario ima ča za nan povidati. Pak san stisa u vierše njegovo živlienje:

ZA VECERU NATAŠĆE

E xe bona la polenta,

Ma najboja je za veceru natašće,

Mi govori Mario slikajući mrtvu prirodu bodulsku:

Pijat palente ča profuma po našoj mižeriji.

Mario z Malega Sela Lošinj Mali Lussin Piccolo;

natašte palenta za večeru, ma ča će to reći? :

Da cili dan nisi pokusija ničesa!

I pak kad sideš za večeru, palenta sama z sobon,

prez kumpanadige ni prez mrsa ni prez smuoka,

ko ne jiena slana srdela, ma za cilu fameju

i vero ti se vidi kako da jiš kraljevsko jilo.

Mario, cila naša štorija u njen i iz njega:

Je propala Austrija kad smo mogli biti

uno ča smo i uno ča ćemo; ki Hrvat, ki Talijan.

Je propala Italija kad smo svi morali biti Talijani.

Je propala Jugoslavija kad smo morali biti svi internacionalisti

i ki ča će, ma ki je stija biti propio Talijan je poša ća u exodus.

A Lošinjani su bili najbolji na jidra pak Mario Glavan Lošinjan medalju u klasi L-5 za Jugoslaviju na olimpijadi u Finskoj 1952.

A njegov kumpanj anke Lošinjan?:

Medalju za Taliju na olimpijadi u Finskoj 1952.

Se razumi, u klasi L-5!

Ma Mario ni samo dobija na idra, nego i ženu i fameju

i četiri sina, ma deštin je čovikov takov, kada ljudi nisu za skupa se razvržu, i Mariova prva žena je pošla ća u Taliju

skupa z četiri sina,

a Mario je usta doma i ala novu fameju valja gori vrći,

pak druga žena i š njuon još četiri sina!

I sad ima osan sini, četiri kako njihova i četiri kako naša:

I sad na osan sini tega Marija , osan Glavani, i osan unuki.

F&J: ala ma vrajža ura bejata, vero je junačina ta naš Mario!

M: Zato van povidan njegovu štuoriju, ako nas slipe i govierno i bankari i slipari i i komerčanti, raca rufijana ča hi je Isus stira van z Hiže Bojže, ča ćemo mi? Kaj nam pak moreju, reče naš Zagorec. Lipo ćemo supati palientu natašte za večeru, e viva la e po bon, sempre alegri e mai passion, bi reka Triejštin...

Povezane vijesti


Podijeli: Facebook Twiter