Ma nije bilo jako škuro u taj „komuništički mrak“. Mogli smo puno toga reći i nikad me nišu žvali u komitetu. Danas su upalili švjetlo i došli su neki iluminati koji imaju više pošla s vrag nego ša ljudi. Ljudi su se nekad jeno malo bojali Partije, ali današ vidim u Umag i drugi gradovi da vlada jedan čovjek i švi še boje šamo njega, a on še ne boji njanke Boga, a Partija je njegova. I kakva je onda današ sloboda govora? Moraš šutjeti da bi dobio radno mješto

Ovo je vrijeme karnevala odlično za razgovor s najdugovječnijim meštrom karnevala u Istri, sveznalcem društvenih i političkih zbivanja na lokalnoj, nacionalnoj i svjetskoj razini. Riječ je o Giuliju Codigli iz Savudrije kojeg smo posjetili u njegovom prostoru gdje ima izloženu bogatu privatnu muzejsku zbirku. Meštar Giulio ima iza sebe 30 godina meštrovanja u Petroviji centru tradicijskih maškara kraj Umaga i 21 godinu meštrovanja na velikom karnevalu u Umagu koji je prošle godine ukinut na žalost mnogih Umageža.

Marija Garnižonka

Svojim miš-maš hrvatsko-talijanskim jezikom i brojnim žarnicama koje je Giulio kao meštar ispaljivao nasmijavao bi do suza na tisuće malih i odraslih gledatelja i maškara. No čini se da je prošle godine ispalio jednu strelicu previše, pa je iz Grada Umaga (s)maknut bez obrazloženja s funkcije meštra karnevala. Sada seli u susjedno Buje i postat će prvi meštar karnevala u egzodusu, a možda zatraži i politički azil. O svemu i svačemu govorimo s njim u šali, jer on kaže da je njegov život velika šala i da se rodio od šale. Prema tomu, sve što slijedi je najozbiljnija šala.

- Meštre nisi nikad savladao hrvatski jezik?

- Ma šada još dobro govorim jer šam dugo na političkoj funkciji gradonačelnika u maškarama. Ali kada šam krenuo u Trgovačka škola u Pula 1968., nišam znao ni DA ni NE. Moj pokojni štari je prodao krava za moja škola i bio sam u Dom Lipa, ali moje školovanje je trajalo jednu godinu dok kravu nišam pojeo. Onda šam se vratio i bio poštin (poštar). Najviše šam naučio u vojška za dvije godine. Bio šam mornar u Pula, Šplit i Boka Kotorška. Morao šam progovoriti srbohrvaški jer šmo bili u Jugošlaviji. Švi šu mi pomogli, a i ja njima. Bio šam njim menadžer. U Puli je bila jedna Marija Garnižonka ki je delala čuda ža vojnike. Ben, žnaš šta...I tako šam joj nalažio pošla.

- Imao si proviziju?

- Da. Meni bi ga popu..la (ponpin)! A što vojski treba?! Miracolo!

Titova gospođa Punđa

- Rekao si mi da si tada upoznao i druga Josipa Broza Tita? Nisi i njemu valjda namještao Mariju Granizonku, jer se priča da je Tile volio žene.

-Ma ne on je onda još bio žaljubljen u svoja Jovanka sa punđa. Bilo je to 1971. u Lora u Šplit. Ja šam svirao bubnjeve. Bili šmo na brod Galeb. Trebao je doći Našer iz Egipta. Tako šam vidio švih. Tito je naručio pješmu „Zbog jedne divne črne žene“, valjda za švoju gospođu Punđa. Jedan mornar iž Ženice je švirao truba. Mamma mia kako je taj švirao! Jer nije imao ni jedan žub. Htjeli šmo mu nabaviti dentijeru, ali onda ne bi tako dobro švirao.

-Postao si meštar karnevala u Petroviji još u Jugoslaviji u vrijeme mraka. Ima li razlike u slobodi govora u vrijeme diktature i ove demokracije danas?

- Ma nije bilo jako škuro u taj „komuništički mrak“. Ja se sjećam da je bila šamo jedna mala cenžura. Nišam smio neke dotične drugove pšovati toliko ni vrijeđati, anche še i ga merita. Mogli smo puno toga reći i nikad me nišu žvali u komitetu iako šam i ja bio u pošti član ŠK Hrvaška. Više je bilo ona drugarška kritika i boje šu še šalili na švoj račun. Danas su upalili švjetlo i došli su neki iluminati koji imaju više pošla s vrag nego ša ljudi. Ljudi su se nekad jeno malo bojali Partije, ali današ vidim u Umag i drugi gradovi da vlada jedan čovjek i švi še boje šamo njega, a on še ne boji njanke Boga, a Partija je njegova. I kakva je onda današ sloboda govora? Moraš šutjeti da bi se dobio radno mješto. A moraš i pažiti što pišeš po facebooku...

U ulozi Josipa Broza

- Kakva je uloga meštra Karnevala?

-Prvo švega ražveseliti pučanstvo. Ovo pučanštvo je potrebno humora i žežancije. Današ je previše problema i štreš da trebamo šmijeh kao terapija. Tako da kao meštar naštojim išpraviti šve što su ovi na vlašti žežnuli krož godina. A žežnuli šu jako puno i kada dobijem ključeve grada moram jako puno škovaca pomešti. U dva tri, tjedna ja bi ša švoji pomoćnici sredio štvar u gradu, a onda bi u Petroviji špalili Pušta. Mi šmo tako bili štvorili u Umag un impero, veliko kraljevstvo maškara u Ištri. Uključili smo vrtiće, škole. Evo šamo u moja familija, moj pokojni tata od 88 godina je nošio bandijeru za mašakre iz Zajednica Talijana Šavudrija. Bila je moja čerka i moja unuka. Četiri generacije maškara, a takvih je puno kod nas. Tako še razvija tradicija i je šteta da je jedan frajer na vlasti šada ugašio karaneval u Umagu. To nije demokratški! No va ben! Šramota!

- Koji od likova u koje si se maskirao i imitirao pamtiš?

-Bio sam obučen u Josipa Broža u moj odor, u Jugošlaviji, ali i ža vrijeme Hrvaške i bilo je uvijek suže. Bio sam kao original i ljudi su mišlili da sam uškršnuo. Čak sam pušio i s lijevom rukom cigarilos havanu i skoro sam pao u nešviješt. A cigarilose mi je poslao Fidel Castro preko prijatelja Bepota iz Petrovije. Dosta njih bi šada bili šretni da še Tito vrati. Isto ako je povijest dokažala nije sve njanka malo bilo ružičasto, ali nama u Ištri je Tito imao velika uloga i žato ga ljudi vole.

Smjer političarima

- Kao Meštar karnevala kada preuzimaš ključeve moraš jako puno znati o upravljanju gradom?

-Da to je iština. Ali temu ža karneval šmo uvijek štvarali dvojica - trojica, a ja šam na pozornici dao švoju glavnu kritiku. Nekad je to bila obilaznica, nekad kružni tokovi, nekad vrtići, nekad Piranški zaljev, nekad šrednja škola, nekad švi žaposleni u gradska uprava koje še morala raširiti u tri četri žgrade...Davali šmo šmjer političarima na vlašti što ljude muči i kako da demokratški rade. Djelovao šam požitivno!

- Jesu li se ljudi dolazili žaliti u vrijeme tvoje vladavine i kakvu su pomoć najčešće tražili?

-Ljudi šu se dolažili žaliti da im pomognem. Neko je htjeo jenu particelu, neko je htjeo graditi u kampanji kuću, neko je htejo lampadine do šela, a neko je htejo nova česta u našelje...sve što ovi nešpošobni ne mogu napraviti, šamo sebi da. I baš kada šam šve mogao riješiti, šam morao vratiti ključeve grada i tako problemi iz godine u godinu raštu. Imala je i moja familija Codiglia probleme, ali ja ko požitivan i moralan nišam šebi užeo korišt, jer bi bio u šukob intereša. I tako je na kraju meni oštala uvijek šamo neka fregola (mrvica).

- Pa kakvima ocjenjuješ društveno politička zbivanja u gradu Umagu?

- Imaš u vidu Egito (Egipat). Tamo je vladao jedan faraon i radio što mu je volja. I tako je u Umagu. Njanke u gabineto ne mogu žapošleni ići bež njega.

- A građani? Oni su ga birali?

-Ma te molim, ko' ljude pita. Nišu njega birali. Šu birali fijabe (bajke) koje je obećao i radna mješta jer vidiš da švi rade u gradska uprava. Nekad šmo dolazili kao maškare šretni u ta uprava. Bacali korijandole, jeli fritule i pili brule. Nišmo nikoga ni ubili ni štreljali ni pošlali u Remetinac, ali samo šmo rekli ištinu u šali, a šada je šve mrtvo, a žaposleni su svi kao tugujuća rodbina. Šramota!

- A zbog čega takav strah od faraona?

-E to je išto za analižu, a ja nišam doktor. On ima ovakve gene i ovakav štav. Ne trebaš me, šmetaš i eliminacija.

O Miletiću i Flegu

- Ali gdje bi onda ljudi mogli još raditi u Umagu po tvome sudu? Možda u trgovačkim lancima?

- Da anche to je iština. Jer nemamo više ni Ištraturišt. Ši čula da šu ga ukrali. I šada je sve pušteno da propadene. Ukrali su ga u Poreč. Ali kuće, more, parkovi je ostalo u Umagu. Nisu šve mogli ukrašti. Ostalo je samo na jenoj kući tabela ITU. Ljudi su neki u Poreču, neki tu, a neki su se špasili u penziju. Rekli su njim da si za uspomenu užmeju deset seća (vedra) vode iz Katora i nose kući u kadu. A brižni mi! Sve su pokrali. A Savudrija rampe sa svih strana, žice,...To je demokracija. I ja šam zato napravio jedan veliki portun da i meni ne dođu nešto ukrasti. Šramota!

- Kakve su političke prilike u Istri danas?

- Ma, pošto šam u penziji ni ne ražmišljam o tu široku politiku. Ja žnam oduvijek da bi Ištra mogla biti šamoštalna samo bi morala biti više šložna.. Imamo špošobne ljude, ali jedanput ako pošeru šituaciju, i to opet ljudi biraju ište pa znači da žele Istrijane. Ištra naša neka ide dalje!

- Što misliš o Miletiću?

- Pa dobar je čovjek. Švira klavir. Proprio klavir a coda. I dobro švira, vidio sam ga je čekao neki veliki šaštanak i švirao je dobro, i šamo se nadamo da neće švirati u Lupoglavu (op.a. Lepoglavi). Požitivan je čim je mužičista. Miletiću poždrav od meštar Giulio!

- Što misliš o Flegu?

- Eee, ne švira ništa. Baš ni onu štvar. Šamo me žanima žašto on kao Capodištria ne intervenira ništa u naš grad da bude bolja šituacija. Mogao bi nekad žvati i pitati: halo što vi u Umagu imate proštatu i emeroidi kad tako puno ande pišar e kagar. Ma ja žnam da ovaj naš Faraon ne šluša nikoga. Oni nišu u ištom tercetu (Miletić, Flego i Faraon) jer Faraon je u duetu - due Cellos sa Šiljeg iz HDŽ. U Umagu je IDŠ kao Bobi Solo. Flego je požitivan iako ne švira klavir, ali je i manja šanša da će imati grande concereto u neki žatvor. Mišlim da će ušpjeti na lišta za Parlament u Europi, ali moj glaš neće dobiti šigurno i preporučujem švim maškarama da glašaju šamo za maškare, jer od švih političari pučanstvo šamo puši, a ne šadimo duhana.

Živi zid - živi smjeh

- A Živi zid?

-Mišliš na Živi šmjeh. Oni šu veći karneval od mene. Ža njih šu maškare cijelu godinu i dobro še zajebavaju, jer nemaju pametnija pošla u ovakva država. Mi u Umagu išto imamo jedan moj amico koji je sam u cijela stranka Živi žid. Neću reći njegovo ime, top secret, ali on je predšjednik i švi članovi u jedna štranka. A popularnost njim rašte. Šramota!

- A što misliš o Plenkoviću?

-A ko je taj? A premijer! I što on nama u Ištri treba. Mi u Ištri, šamo gledamo Canale 5 i trasmissione Segretto i onaj segretto ga pretvoriš u političare i imaš njih onako mentalno udarene.

-A što misliš o Kolindi?

-Ma je lijepa, ma je lijepa! I barem po nečem da u švijetu Hrvaška bude lijepa. I šimpatična je. I šjoru predsjednicu šmo imitirali u Petroviji. Kako dođe i kako misli. Kako hoda kao vojnik. Čak sam je u nekoj šlici vidio u bikiniju i morala bi više hodati u bikiniju. Mamma mia, ima dobar broj četiri. Priča lijepo šamo je niko ne šluša. Ja bi rekao svim hrvaškim maškarama da ža nju idu glašati sada kada se kandidira za Miss cinquantina President of Croatia.

- Što misliš o Papi Franji?

-Dobar je. I njega šam imitirao. Šam blagošlovio svih i bilo je preko 1.000 ljudi u Petroviji. Šmo slični naš dva. On je došao iz dima, a ja šam otišao u dim (fumus vaginalis) pošlije šve što sam dela, ali mišlim da će i Papa otići u dim jeno škoro žbog švega što dela i to od kompletnog Vatikana jer šu poltroni i vladaju. Ne šmijemo puno o crkvi jer će naš i oni štreljati.

- Što misliš o multikulturi u Istri?

- Nema puno Talijana, ali nas ima. Kada je došla delegacija Ištrijana kod Sv. Petra gore su še došli žaliti žbog puno novih ljudi od Domovinskog rata u Ištra, ali da im ne more pomoći pa ih je odveo drito kod Boga. Njim je rekao Bog “Kada šam radio švijet šam vam štavio Učku, a vi šturlasti kakovi šte, šte ju probušili i .ebite še šada.“ Švijet je širokog špektra i moramo švih primiti. Umag še širi na šve strane i čuo sam da imamo i džamija. Bujurum svima vama bujrum! Slovenci su dobili švoj zbor i plešu, Makedonci imaju novo ime, Srbi imaju svoje šrpške cajke i dobar pašulj, Albanci imaju sve reštorane uz more, Bošanci imaju sve firme građevinske, a Ištrijani imaju švoju grupu Gaia, grazie alla nostra maestra Franca Talijanka. Poždravljamo šve multikulti Ištrijane!

Sabor najveći karneval

- U čemu je razlika između tvojih maškara i hrvatskih političara, recimo Sabora?

- To je najveći karneval. Šamo traje cijela godina. Naš karneval i šve ižjave su manje opašne. Oni imaju četri godine mandat i šu plaćeni za delati cine (kino) i karneval, a mi nišmo plaćeni i mogu naš potjerati kući. Znači, šamo profešinalne mašakre su ožbiljne, a mi šmo neožbiljni, još dobimo i brticu kada še žežamo. Živi zid ima najveću sreću jer su ušli u jedan termin hrvaške politike kada ši popularan i rašte rejtinga ako ši veći komedijant. Oni imaju čak više šala od mene. Da šam ih upožnao prije bili bi moji ašištenti na požornici. Šramota!

- Danas je Valentinovo. Što misliš o ljubavi?

- Ja šam sa svojom štarom već 47 godina. Toliko šam je volio kada šam je ženio da sam je htjeo poješti, a nakon 47 godina mi je žao da je nišam pojeo. Znaš što šam joj užeo za Valentinovo? Užeo sam joj 50 eura iz takujina. Ma še šalim. Ja uvijek kažem: ljubav, ljubav i ljubav je najvažnija ža šve u životu. Familiju, posao, prijatelje, prirodu, sve...Viva i spoži!

- A koliko je važan seks za dobar brak?

- Šeks je važan jako dok možeš. Moja štara već 15 godina kaže:“ Giulio daj još jednom“, ali mišli na pjesmu kada šviram. Ne može šeks kada si u nekim godinama, ne ide još jednom. Ide onako, jednom švako toliko, da še ne zaboravi, ali šeks je lijepa stvar, ali ne kao onaj šeks brutalan, ono 69 poza, nego onaj nježan šeks.

- Što misliš o gladnim penzićima u državi?

- Kao prvo znaš onaj penzić iz Zagreba što vrijeđa nas penziće da radimo fiskulturu i da ćemo imati manje problema. On radi fiskulturu i još šeksa. Šajeta ga hitila da bi mu srce puklo na nekoj mladoj! Šramota! A onda šam još negdje čitao da ćemo mi u Umagu dobiti neku veliku božićnicu od Faraona. I ja sam išo u IKB platiti sve račune i potrošio svu penziju, a božićnica je bila samo jedna šala mala da še Faraon pohvali i šoli pamet švima u Hrvaška. Ja bi ostao suh, suh za Božić da nemam svoju dobru djecu koja mi pomažu, šramota me reći jer sam meštar (bez ključeva) ali je tako. I još hvala mojoj harmonici s kojom šviram za čevapčiće, kruh i mlijeko, ali me to ražvešeli.

Neugodna istina

- Priča se po gradu da od ove godine nisi više meštar umaškog, odnosno petrovijanskog karnevala?

- Ma tako šu i meni rekla kažala prenešli, jer me do šada niko nije požvao i rekao da šam eliminiran 200 posto i žašto. A mišlim da je to demokratski opet odlučio Faraon jer on radi što mu je volja. Pogledajte, mi imamo kao maškare 14 dana pred sobom kada ja imam ključeve Grada i desetak tisuća ljudi i svi oni vole slušati moju istinu u šali. I što više kritižiram više uživaju. Ali imaš one negativne osobe koje kad se ujutro dignu je antipatičan šamog sebe. I oni ne gutaju takav humor.. Samo zbog svoja nešigurnost, jer ne može podnešti pogled u ogledalo. Da su žaišta karakteri, prihvatili bi moja kritika, i sami bi se šmijali na svoj račun. Ali ža njih je to jedan incubo (noćna mora) jer mišle da nitko ne žna kakvi šu žaišta. Ja šam malo puno čačkao na bini kada šam rekao da je Faraon fosil i da je vrijeme da dođe drugi mlađi na njegovo mjesto i on to ne guta. On to shvati ožbiljno i makne me. A ja šam se žbilja šalio! A to šu nikakvi ljudi koji se ne znaju šaliti na švoj račun. Za njih je toliko neugodno kada čuju istinu da bi najradije umješto Pušt „spalili“ one koji prenoše ta iština i se nadam da nas neće sada štreljati zbog moja ižjava. Šve je u redu. Možda je bilo vrijeme da otiđem, ali žalosno da me nišu pogledali u faca i rekli što misle, nego šu mi dali jedna brtica bez žbogom i hvala meštre. Čak i neki pomoćnici od Faraona koji su še predštavili kao moji prijatelji i koji su mi ponekad platili amaro i jeger majster še ne javiju više, jer su bili falši amici. Švi su oni ista paštašuta! Ali došta o tome. Odlazim u egzil u sušjedni grad Buje i bit ću prvi meštar karnevala u egzilu.

Politika se umiješala u maškare

- Pa tko će u Petroviji voditi sada maškare?

- Šam čuo za Koko. On je mladi i jako ga cijenim. On ima jako važnu ulogu u Umagu, jer je aktivan u udruga Bolotus za gljive, šef službe za pokopi, a tamo ima jako puno pošla jer od puno štroncada švi dobiju infarkt ili karcinom u Umagu. A tu še Faraon ne hvali za naj grad i kako še naše groblje jako ražvija. Koko je i član ŠDP-a, a ja od 1991. šam u IDŠ. Politika še umiješala i u maškare. Šramota!

- I kakve planove imaš sada kada si u mirovini, a još si vitalan?

- Doma šam ša svojom štarom i šada je ona moj meštar karnevala i ja ju šlušam. Ma imam neke godine, sam rođen 1951. i počnem gubiti neke interne šnage, ali oštajem požitivan. Živjet ću dalje švoj život. Uzeli šu mi ključeve, ali šam ponošan na ono što šu moje maškare štvorile i deset tisuća žadovoljnih ljudi uz nas, a u jednom potežu je nestao umaški karneval i taj imperij maškara. Evo ja šam šve požitivno rekao jer je vrijeme karnevala i naravno sve je bilo samo šala. Ako se neko prepoznao u ovoj požitivnoj kritici to je njegova šramota! Volio šam vaš, volim vaš i voljet ću vaš!

Povezane vijesti

• Umagu ranije no ikad dvomilijunto noćenje
• U Umagu otvorena najmodernija školska kuhinja
• Nakon sezone zahuktali su se komunalni radovi