70. PULA U OKU KRITIKE
Film "Pamtim samo sretne dane" Nevija Marasovića: Suptilna priča o neizbježnom
Kaže jedna izreka da nije dobro suditi knjigu po koricama, ali isto tako ne treba suditi niti film po prvih desetak minuta, počeo on dobro ili loše. »Pamtim samo sretne dane« Nevija Marasovića u početku djeluje kao da ne zna kamo će sa sobom, sve je nekako konfuzno, nabacano i taman kada se čini da nema nikakve logike, počinju se pojavljivati neki detalji, shvati se da su scene povezane nekim sitnicama poput upaljača. I onda se vidi i da tu ima još toga. Priča je tu, samo što nije servirana poput hrane u restoranu u kojem se događa nego dolazi u sitnim šnitama kojima će na kraju nekima koji film budu gledali zapeti u grlu. I to je dobro.
