U javnost nerijetko dospiju priče o tome kako je neki taksist previše naplatio vožnju turistu. Mnoge su negativne konotacije vezane uz taksiste. Uvijek se priča o tome kakvi su taksisti, međutim, kakvih sve putnika ima?

- Najčešće nema većih problema, osim u sitnim noćnim satima kada su ljudi pijani, rekao je vlasnik taksi obrta Ante Grgeč.

Neki mu i pričaju svoje životne priče.

- To sve čuješ, sve probleme koje ljudi imaju, komentira.

Ali povremene "ispovijedi" putnika nisu ono što muči taksiste, nego zakonski sustav, prenosi HRT.

- Kada je čovjek malo pokvaren, koristi situaciju, krade po zakonu. Bezbolnije bi bilo da se odredi u Županiji cijena, da svi imamo istu cijenu, smatra Grgeč.

Najbolje je odmah dogovoriti cijenu.

- Čula jesam priče o cijenama i od turista, ali meni se to nije dogodilo, rekla je putnica Marija.

Ali ne vrijede ista pravila za sve. Mnogo njih radi na crno, kaže Ante, a za svaku akciju inspekcije rada, carine i policije brzo se pročuje.

- Kada oni izađu, oni ne voze, parkiraju se po šumama, sakriju se i kada oni odu oni nastave raditi. Mislim da bi se policija i sve te službe trebale s tim više pozabaviti, objašnjava Grgeč.

Zbog nelojalne konkurencije, katkad se taksisti i međusobno posvađaju. Na stajalištu na Branimirovoj obali, dobro se slažu.

- Svako može biti taksist. Tko god u državi nije imao što raditi, kupio je auto i išao je u taksi prijevoz. Nisu fiksirane cijene, ljudi rade na crno, inspekcija ne može sve ni stići koliko ljudi ima, naveo je vlasnik taksi obrta Goran Vicković.

Da je taksist biti lako, taksist bi bio svatko. Možda i može biti, ali kakav, pitanje je.

Cijeli prilog pogledajte na stranicama HRT-a.