PIŠE BOJAN ŽIŽOVIĆ
1001 NEDJELJA Nisko stablo usred pustopoljine, možda dobro za odmor ptice selice, ali i ona bi nevoljko zastala, sramota da je netko vidi gdje odmara
Jedan među njima bio je poput stabla, nizak, a i glava mu je bila poput krošnje, velika i puna života, toliko da se stalno svrbio. Valjda je imao uši, buhe, nešto od tih sićušnih krvopija, pa mu je i glava od toga nabubrila. Bilo je tu i onih koji su stajali, neki su se i verali, što po glavama, što po stablu. Uglavnom, izgledalo je kao da stablo ima ljude za plodove, kao da mu oni rastu iz kore, iz grana, iz lišća
