Svi samo lažu

(Neven LAZAREVIĆ)

Majstori su jedva dočekali otvaranje kafića, da u miru mogu pojesti marendu, popiti piće i pregledati dnevni tisak. Njih je dvoje, dva su bureka iz pekare, dva mala točena piva sa šanka i dva primjerka friških novina.

- Vidi, sada da se granice mogu otvoriti onima koji imaju rezervaciju u hotelu. I svaki dan sve manje zaraženih…, komentira jedan naslove.

- Lažu, svi samo lažu, odgovara drugi, ali ne podiže pogled sa svojih novina.

- Hm? I da nije problem da na izbore izađu oni iz samoizolacije…

- Vidiš kako lažu…

Piju pomalo pivo, mrvice bureka padaju im na trliš. Između zalogaja i žljuka masnim rukama okreću listove dnevnog tiska.

- Cijene goriva opet idu na gore. Da se cijene vraćaju na staro zbog normalizacije …, komentira sada onaj drugi.

- Lažu. Treba što više ukrasti, nikad im dosta...

- Ma lažu… Nego, nazovi onu dosadnu babu da ne digne frku di smo, kaže jedan, a drugi odmah iz radnog odijela izvlači mobitel, pa masnim prstima petlja po ekranu i mobitel prinosi licu.

- Alo? Alo, se čujemo? Da… Majstori… Za onu mašinu…, čujemo ga kako govori u aparat, a onda uslijedi duži tajac dok sluša što mu "baba" ima poručiti pa opet progovori.

- Nije tako, draga gospođo! Ne kasnimo mi nego smo zapeli u prometu. U autu smo na putu za Vidikovac… Da, upali smo u kolonu, neki radovi, prosvjed, šta ti ja znam. Čim prođemo, dolazimo do vas, odgovara i nakon pozdrava prekida vezu.

- Baba gnjavi da kasnimo, kaže on bezbrižnim glasom kolegi, koji i dalje bez uzrujavanja mljacka burek i ne podiže pogled s novina.