Makedonske lubenice u ljetnoj noći

(Milivoj MIJOŠEK)

Zašli smo ovih dana iza zidova starog diskonta na Vidikovcu, da vidimo što se zbiva u tom objektu zatvorenom već 23 godine. Provukli smo se na usko i otkrili pakao! Rastureni objekt i dvorište, prljavština na sve strane, sve ispunjeno polomljenim inventarom i drugim smećem koje je netko sustavno unosio.

A mogao je to biti lijep kompleks. Prije 30-ak godina ništa nije naslućivalo da bi centar jednog od najnastanjenijih pulskih kvartova mogla zadesiti ovakva katastrofa. Diskont, nastao preuređenjem austrougarskog rezervoara za vodu, zaista i je bio neslužbeni centar mladog naselja Vidikovac. Bilo je u kvartu i drugih trgovina, ali ovdje su se češće događale brojne sitne kvartovske drame.

Pod trulom strehom pečenjare sada je sablasno tiho, a nekada su tu galamili penzioneri osjetljivi na pogrešan potez u briškuli ili na boćama. Svađa bi uzrujala i konobara te omela goste koji su jeli ćevape i pizzu. I klinci su dolazili da iskoriste gužvu na terasi i užicaju se za kakav sok, komad pizze ili ćevap. I svi su se oni zajedno tu nešto muvali i svi zajedno živcirali kronično umornog konobara.

Živo je bilo i oko diskonta. Kod kioska, na kojem su se mogli jeftinije kupiti stariji brojevi "Alana Forda", ljeti bi Makedonci parkirali kamione prepune lubenica. I dok bi navečer Makedonci jeli ćevape ili pizzu iza zida, djeca bi se okuražila i pod ceradu kamiona zavukla ruke da naslijepo dohvate besplatnu lubenicu za društvo.

Sitna zadovoljstva prekinuta su kada je nesretnik, umjesto lubenice, pod ceradom napipao čupavu glavu usnulog Makedonca. Obrali su tada klinci s Vidikovca (zelen) bostan, jer Makedonci nisu strpljivi kao konobari, oni ne vole kad ih bude, ne vole ni kada im kradu lubenice.