Fonja

(M. MIJOŠEK)

Luka više ne smrdi. Otišla je fonja, a s njom i cipli. Sad su došle orade. One, kažu, neće u fonju. To znači da se more, otkako je izgrađen obalni kolektor, pročistilo. Kažu da ima i ježinaca. Njih je teško vidjeti jer se voda još nije razbistrila. Neki su se na fonju navikli. Ja sam, recimo, rođena deset metara od rive. Na Obali maršala Tita. Navodno sam puno plakala, ne zna se je li to bilo zbog gladi, fonje u pelenama ili smrada fonje u moru.

Onda čovjek sraste s fonjom. Pa se u njoj i okupa. Ja sam dvaput plivala, zajedno s pantiganama. E, to su bili kusi. Kakve orade. Kad bismo nosili čamce na ponton kod veslačkog kluba, samo bi se razmilile po muljevitoj obali. Lakat duge.

Onda sam nadobudno zaveslala u skifu. Svako toliko bih se okrenula da vidim nailazi li kakva barka, brod, da ne izazovem havariju. Ali, ne može se čovjek stalno okretati. Zaboli ga vrat. Ne gledaš sekundu, dvije i avaj! Jola je izdržala sraz, pramac skifa okrenuo se prema nebu. Kupanje u fonji bilo je ugodno i toplo. Nije izazvalo osip ni mutaciju tkiva. Ne sjećam se što je rekao trener Boris Tučić. Sjećam se da nije vikao.

Sljedeći put, kad smo u dvojcu veslali negdje kod Katarine, ispalo mi je veslo iz ruke. Čamac se opasno nagnuo. Nije uspio održati ravnotežu. Jedini spas bila je obala i vojnik koji će nam pomoći okrenuti čamac. Odbij, isprva je bio sumnjičav. Možda smo neprijateljski element. Onda se ispostavilo da to nije podmornica, bomba, nego običan dvojac na pariće. Čamac smo okrenuli, a onda je došao vojnikov nadređeni i zaprijetio civilima na obali, vojniku, klubu, gradu.

Dočepali smo se pontona. Tučić nije ništa rekao. Samo je čudno gledao naše patike koje su šljapkale. Fonja se cijedila s odjeće. Opipala sam prste na rukama i zadovoljno odahnula. Nije mi izrasla plivaća kožica kao Godzilli.

Čovjek naprosto sraste s nekim stvarima. I taman kad se na nju navikne, fonje u luci više nema.