Nije do Dasha

Trst (Pixabay)

Nova, 2023. godina i ulazak u Schengen. Kažu da novinarstvo i novine ne žele emocije, nego činjenice, ali ja pišem pričice, pišem sebe i želim iskazati svoju sreću ulaskom u Schengen. Iza mene je 50-ak godina čekanja na granici za odlazak u Trst. Nepregledne kolone u sezoni.

Reći će netko "što će ti više Trst, sve imaš i ovdje". Međutim, nije stvar u tome, nego u činjenici da ja ne volim putovanja, a imam se potrebu s vremena na vrijeme maknuti iz Pule. Trst, uz Rovinj i Zagreb, pokriva sve moje potrebe za putovanjima, od kulture gastrohedonizma do cvjetnih bidermajer buketa, dućana sa šeširima. Klobučarstvo, obrt koji odlazi polako u zaborav.

Volim nositi šešire, šešire od zečje dlake, slame, baršuna. Šešir pilleus u starom Rimu bio je simbol slobode. Dobivao ga je svaki oslobođeni rob. Cilindar Charlieja Chaplina, Slasha, Marlene Dietrich. Ludi klobučar iz "Alice u zemlji čudesa".

Uzrečica "lud kao klobučar" nastala je nakon što je uočeno da je uporaba živina nitrata u procesu proizvodnje šešira odgovorna za čudno ponašanje ljudi u toj profesiji.

Fontička ulica i dućan šešira u njoj. Nisam više sigurna je li bio na mjestu današnjeg kafića Hum ili do njega. Ipak je prošlo tridesetak godina otkako nema tog dućana, a moj mozak funkcionira poput ladica. Kad je prenatrpan raznim informacijama, mozak, figurativno rečeno, napravi kratki spoj, ladica pukne, a sadržaj se razleti na sve strane.

Između ostalog, na popisu novogodišnjih odluka i obaveza mi je učlaniti se u Sindikat umirovljenika Hrvatske, podružnica Pula. Iskreno, jedan od razloga je odlično organiziran izlet u Trst.

Bruna Jovanović, koja strpljivo objašnjava itinerar putovanja, ponavlja svoj broj mobitela, registraciju autobusa. Ljubazni šofer autobusnog poduzeća Brioni, koji sat vremena ranije ako je moguće zbog parkinga, čeka izletnike da bi ukrcali kupljene stvari i otišli još ponešto kupiti, ili samo sjesti i odmoriti noge uz sendvič s mortadellom con pistacchio.

Povratak preko Famile, Eurospina, Intrenda, agrarije na nekadašnjoj granici. Autobusom se širi miris Grana Padana, Dasha. Govori mi signora Anna "kara pića mia, aškolta me, ni do Daša, ma in polvere, perke si meta dentro una spečalmente suštanca kontra odori da umideca". Slušam je onako na pola jer se taman u glavi ispraznila ladica za novu proračunsku tablicu vezanu uz kupnju novog šešira.