Artičoke u Dolini suza

Artičoka

U vrtu sam uz zid prije par godina posadila artičoke. Volim ih. Volim njihove cvjetove plavoljubičaste boje, volim pupoljke, volim pripremiti liker od lišća i glavica. U liker stavim limun, isto kao i u vodu za potapanje pupoljaka prije pripreme. Nekad je puno artičoka bilo u Dolini suza (njive ispod Vile Idole) i na Verudeli, ispod Art parka. Sve ih je manje po vrtovima, a i na tržnici se rijetko nađu. Razlog - napadaju ih uši i zahtijevaju dosta tretiranja. Teta Valerija s Monte Šerpa ih još redovno ima u sezoni.

Imala sam sreću da su mi susjedi nekad bili Max i signora Giulia, Talijanka uz koje sam naučila pripremati carciofe alla giudia i carciofe alla romana. Carciofi alla romana i menta. Menta koju su moja nona, a kasnije majka, znale često uz bašelak držati zamotanu u facoliću, u borši. Potpourri po Puležanski.

Uz carciofe alla romana, paštašuta sa sirom i paprom obogaćena maslacem. Volim maslac u kuhinji, bolje rečeno puno maslaca. Jedna od teorija kaže da je Rimsko Carstvo bankrotiralo zbog deficita izazvanog ogromnim uvozom iz Kine i Indije, ponajviše začina, a tad je papar bio najskuplji. Dok je držao Rim pod opsadom, vizigot Alarik I tražio je od Rimljana otkupninu od 1.500 kila papra i još 150 kila svake godine.

Dobar papar nikad ne smije plivati po površini juhe, šuga.

Supa, tradicionalno piće Istre s crnim vinom, maslinovim uljem, paprom i prepečenim kruhom.

Artičoke i Cynar s deitom na Mornaru, u pozadini koncert Gustapha Y Njegovih Dobrih Duhova.