Dejo, Šaci i Irma

Prvi ki je vega lita riva spraviti bale ud prvega taja robašpanje je moj drug z kafela natašte, Dejo Pamić z Krsani. Inšoma, on je po artu pitur, ma kako svaki pravi Bezak ne more prez kampanje, tako ni pok je doša na robu u Krsane ne more da ne ča barga po zemlji. Malo sadi kumpiri, malo žbulje, a da štala ne bude prazna, vajk se najde kakova krava i telac. Lako bi bilo da dela svoju kampanju, ma kako je težak većih razmjeri, juštiva i ljučku kampanju pak kosi i dela sve naokoli Savičente. Pokosija je prvi taj najprvi vud okoli i to u Šikuti na Štrpu ud Marije Pekice.Napro je teško vo lito štađunati krmu, ma Dejo ima vezu z unin ud zgor, aš svako toliko gre u crikvu, pak dok mi nismo nanki počeli kositi, me zove da mu dojden imbalati aš da njigoven kumu, isto tako brumnen težaku z Krsani, neće da balirka naprid ni nazad. Dok san doša na njivu u Šikute, balirka od Milana je prodelala, pak san ima samo za nakrgati tih deset roto bal na kamion kega je dopeljala Milanova žena Kristina ku njeji paron ud milja zove Šaci (nis veramente kapija ča bi to bilo, ma ni važno, tr i parona i ja se zovemo Ola). Stešo san ja već tradicionalan nego moderan, pak san valje zusta kad san ušerva kako pelja ti kamion jena žena. Ni niki veliki, Zastava 640 kiper, ma stešo je kamion. I još se intendi u lavandu i po mojen guštu delaju najštabelija ulja i razne druge prodote ke daje lavandin.To na Štrpu u Šikuti je u petak bija pravi performans. Mile je bala, ja san uza z sobon Franu i Bartola, z Dejanon je bija njigov Josip, a u kamion, da ne gre sama, Kristina si je uzela Ivu, Dejanovu paronu. Neopisiv gušt je bija delati tako u kumpaniji i napro nas je bilo lipo viti. Lipo smo sve nakrgali i spravili i ni dvi ure ni rabilo da se daž spušti po sto i pedeseti put u ven maju misecu. Pamić ne da je bija kuntenat, nego mu je smih biža ud uha do uha. Kako će me samo zajebavati na kafelu da ja stočar z trideset glav nis ima još ni bale, a on pitur je to riva!U subotu zjutra smo parona i ja partili za Zagreb ki moja teta Irma z Beograda je napensala doj vega lita poli nas u maju, aš da njoj je ti misec najliplji. Sin da će je dopeljati do Zagreba, a mi da ko bimo mogli dojdemo gori ki da nima jako lazno aš parićiva Rolerijadu pak po puta bi laglje podnesa nego cilega. U deset i po smo bili sprid novega Muzeja suvremene umjetnosti, da vidi parona to nešto, a i ja san stija na miru ga ubaj, magari san bija kad su ga dopirali. Nismo se ki ša koša zdivertili, aš vako po danu mi ta zgradurina zgleda dosti grdo, a nutri i ni slabo, ma ni za rizati vene. Ura i po nan je rabila, magari nismo sve ni ubašli aš je paroni bilo dosti za ti put, spuštili se z toboganon zdolu i via mi po tetu Irmu. Pobrli smo je na odmorištu Plitvice, ništo debulo marendali i via mi za Savičentu. U četiri i po smo bili doma, jušto za poj u štalu, tako da ja Filice bija duplo kuntenat, dopeljali smo mu sestru i ne mora sam biti u štali.Kad smo rivali u Savičentu, prve tetine beside su bile: "Pa sad znam zašto sam tako žarko želela da dođem u maju! Tad su oblaci tako beli, a nebo tako plavo! Toga, Daro moj, veruj mi, nema nigde".